Сербона

У периоду од 5500 година пре Христа, први записи који су настали на обелиску у тадашњем граду Сербину (превод: Српски) у Ликији (Људеји), који је касније добио назив Кнасос у Малој Азији први пут се појављује запис на руско-српском језику што указује на далеко раније порекло руско-српског народа, него што је по званичној историји прихваћено. Ликијске текстове је пренео на eвропско тло преписивањем, аустријски професор Ернст Калинка, крајем ХIХ века. Тумачење текста на грчким и другим језицима није дало резултата. Светислав Билбија, наш свештеник почетком двадесетог века једини је успео да дешифрује феничанско писмо као и обелиск и то тако што их је гласовно протумачио због изворне сличности са српским језиком. Ради се о прецизном законику који је добио назив „Камена књига закона и обичаја старих Срба”. Он садржи 232 одредбе, сврстане у 16 група: Задатак државе – управљање државом, хуманитарне дужности, слобода занимања и рада, обичаји, избор и особине вође, дужности бораца, о непријатељима, мудре изреке и савети, савети предака пољоделцима, савети копачима златне руде, лекарски савети, кривична дела, поступак и казне, васпитање деце, о храни и њеној припреми, о храни и како се хранити, обавештење да уклесано треба читати, памтити и вршити. Ова сазнања потпуно померају границе досадашње светске званичне историје…