Винчанско писмо, Винчаница, настала је у добу неолита или око 4000 година п.н.е. по истраживању нађених остатака писмености неолитског система симбола у Југоисточној Европи. Свој реферат је изнео др Харалд Харман из Финске на тему писмености Подунавља и других древних система писања, настављајући се на тај начин на рад др Шан Вина из САД. (Они су дали своје писане прилоге, у релативно давно објављеним студијама – Shann Winn М. М.: Pre-writing in Southeastern Europe: The Sign System of the Vinca Culture ca 4000 BC, Calgary, 1981; Haarmann H., Early Civilization and Literacy in Europe. An Inquiry Into Cultural Continuity in the Mediterranean World, Berlino, New York, 1995.;Haarmann, H., On the Nature of Old European Civilization and its Script, in „Studia Indogermanica Lodziensia” vol II, Lódz, 1998.)
Српски истраживач винчанске културе је човек који је пионирски прегао да пружи целовит предлог ишчитавања словних знакова винчанског писма, др Радивој Пешић. Његова истраживања – Dr RadivojPešić, Scrittura di Vinča – prima sistematisazzione, Milano: Instituto di Studii Orientali, 1985, са 34 табле у публикацији, значила су неочекивани заокрет у науци, узнемиривши академску јавност у Италији и другим земљама. Са тим сачињавањем прве целовите систематизације винчанског писма, доказао је да је то као писмо најстарији познати линеарни систем са 26 слова (девет миленијума пре рођења Христовог), тј. први буквар у људској историји. Пешићев рад је стекао статус „револуционарног открића” у светској науци, али је то откриће код нас било игнорисано, а од 1987. године и жестоко оспоравано. Међутим, у овом тренутку поново смо суочени са чињеницом да живимо на територији која је постојбина европске цивилизације.